Za razliku od svog prethodnika, The Witcher 3: Wild Hunt baš i ne započinje praskom. Za razliku od drugog dela, gde ste momentalno ubačeni u seksi priču intrige i izdaje, ova glavna potraga može izgledati svakidašnje, čak površno u trenucima. Ali svaki put kad sam odstupio sa utabane staze da bih načinio svoj trag, pretvorio se u divlje, otvoreno, stimulativno, fantastično RPG iskustvo, ispunjeno prilikama za korišćenje njegove odlično urađene borbe. Čak i nakon više od 100 sati sa ovom igrom, i dalje nastavljate dalje jer ima još toliko toga da se nauči, da se lovi
The Witcher 3 je podjednako komplikovan i dubok kao i prethodne dve igre ovog serijala kada je reč o RPG mehanici, a neverovatno veliko „open-world“ okruženje je ujedno učinilo dubinu više zastrašujućom, ali na duže staze i više zadovoljavajućom. Teško je izraziti koliko je zapravo ovaj svet ogroman i otvoren: raskošne doline tek ponegde ukrašene lepršavim lišćem svih oblika i veličina ispunjuju prostor između labavo povezanih klimavih gradskih područja gde se ljudi bore za sopstveni optanak. Celokupan danonoćni ciklus i dinamično vreme sve povezuju, čineći pejzaž ove igre u jedan od najautentičnijih „open-world“ svetova ikad viđenih. Korisna mini-mapa vas upućuje gde želite da idete, što možda izgleda kao pomagalo, ali iskreno rečeno, bez nje će te biti gotovo izgubljeni. To što ovoliki svet i dalje deluje kao da ima svrhu, i toliko stvari za uraditi je zaista veliko dostignuće.
